Molitva za odmor

Ti, Gospodine, znaš da mi je on potreban pa mi zato i govoriš:

“Hajde u osamu i otpočini malo!”

Vidim, tijelo mi se umorilo od poslova.

Moje snage su se istrošile, a koraci usporili.

Zato mi treba ovaj predah, Gospodine.

Treba mi nova snaga za nove korake.

Treba mi nova snaga za novo darivanje.

Znam, postoje odmori koji su umori.

Htjela bih izbjeći toj napasti.

Zato Te molim, Gospodine, nadahni me i pouči me

gdje ću pronaći pravi odmor svome tijelu.

Pouči me kako ću se cijela odmoriti.

Odmor treba i mojoj psihi.

Odmor treba i mojim osjećajima i mojim odnosima.

Odmor treba i mojoj duši

I mojim očima odmor treba i rukama i nogama…

Treba mi, Gospodine, da na jedan čas stanem.

Treba mi da sve prestane.

Ma znam, ja neću prestati

i život neće stati

i ne smije stati

i nije to ono što bih htjela.

Tek mi treba mali odmak od svega.

Treba mi da sve iz drugog kuta pogledam

i da se svemu i svima drugačija, odmorna vratim.

Treba mi, Gospodine, odmor da sebe susretnem

jer ponekad shvatim da se ne poznajem,

da dugo već nisam bila blizu sebi,

da sam bila izvan sebe, daleko od sebe.

Zato mi treba odmor da sebe susretnem.

Treba mi odmor i zbog Tebe, Gospodine:

da Te čujem i prepoznam Tvoje tragove na svojim putovima.

Ti znaš, ja tako često žurim i žurim,

tako često trčim iz obveze u obvezu,

iz susreta u susret,

iz razgovora u razgovor,

pa tako zaboravim ono što je bitno

i zaboravim one koji su mi bitni.

I sve me to nekako umori.

Zato mi treba odmor.

Treba mi mir.

Treba mi da stanem.

Treba mi odmak od svega da bolje vidim druge,

da ih bolje čujem.

Treba mi odmor da jasnije prepoznam Tebe

i da čujem Tvoj tihi govor.

Treba mi odmor da se približim sebi i da sebe dodirnem.

Zato Te molim:

blagoslovi, Gospodine, dane mog odmora

i blagoslovi ovaj moj odmak od redovitosti života

i blagoslovi sve susrete u koje ću s odmorom ući.

Uvedi me u počinak.

Uvedi me u istinski odmor i daj da se cijela odmorim.

Obnovi me, Gospodine,

i odmori me

i odmornu me vrati mojima. Amen.