Nekad i sad

Posted by

Nekad i sad

Ja prošla sam stazom besmisla.

Smrt je bila pratnja moja.

Dahom me hladnim ogrnula.

Apokalipsu sam doživjela.

Pustoš, samoću, tamu udisala.

 

Bez Boga, to je očaj.

A ja bez Boga sam bila.

 

Sad mogu prijetiti oluje

Odasvud krici gotovo je, kraj je,

loše je, mrak je, propadamo.

Sve to ništa nije.

 

Pa i da se planine na nas okome

I da nas na dno mora strovale

Da nas zlikovci zatoče,

da nam sve oduzmu

Ja radosna sam.

 

Bog je sa mnom.

I dobro je.

(Vesela Dujmić)

Foto: www.pexels.com/